Vjerojatno postoji u vašem životu osoba, zbog ke ste se nekada "znorili od radosti", kada ste nju vidili. Morebit je to vaše dite, vaša majka, otac, prijatelj, prijateljica. Teško je pogoditi, gdo će to biti, svenek postoji elemenat presenećenja, i to neće biti jedina osoba, ka u vami zbudja takovu reakciju prepoznavanja.
 

Jednostavno znate, da imate neki dio u medjusobnom življenju. Ta osoba vašem životu daje "okus", ćutite se kot da vas je obasjala svitlost. Nekomu ste morebit vi ta osoba.

To je Božje djelo.
 

Mi čuda puti prebavimo život, misleći da stvaramo odnose, i to je u neku ruku točno, ar zaista postoji obaveza i odgovornost prema sebi i drugomu u tom zajedničtvu. Medjutim mi nismo osnovni autor. Ako počnemo od činjenice, da je sve, ča smo primili u životu dar, onda je i ta "sol" i ta "svitlost", o koj Jezuš govori u svojoj prispodobi, njegov početni dar, da ča bude dozove u postojanje.
 

Kada Jezuš veli "Vi ste", on stvara, ar u Božjoj biti je "Ja sam, ki sam", njegovo ime, njegov beskrajan stvaralački Duh. Moremo obljutaviti i svitlost se more pokusiti ugasiti, naše djelovanje se more pokvariti, ali nikada do kraja zničiti, ar je dio toga "Ja sam". Duša preživljava najgorje zime i s malo soli i malo ulja u uljenki, ako Boga drži blizu i računa s njim, ar ono malo more biti u svakom hipcu pomnoženo.
 

Čuda puti smo čuli za ljude ili ih upoznali, ki su preživili strašna životna skušavanja, nezgode i boli ter ipak ostali pošteni, blagi, mudri na neki poseban način. To su ti ljudi, ki su manjkanje soli i ulja u svitiljki dočekali s ufanjem u umnažanje. I dalo im se: drugim postanu sol i svitlost, batrenje i radost, da do kraja gotovo ne shvaćate, ča vas vliče skupa, niti ča ih pokreće. To su ti učeniki, ki su podilili svoju svitlost, svoju unutarnju radost života. I vi sigurno imate u sebi soli i svitlosti, kakova se spominja u Matinom evandjelju (Mt 5,13-16), morete podiliti s drugimi ufanje, ko vas pokreće, dobro ko je u vami, malenkosti postojanja: posmih, pogled, lipu rič, šalicu čaja, pladanj hrane, ćutljivo uho, molitvu za drugoga. U tom je radosna vist, barem ki nje red: da postoju oni, ki su primili, i ki daju, ki vas išću i ke išćete, ar vas je Bog iskao prvi.

Slika: Pixabay