Pisati o sveci, ki su pretrpili mučeničtvo, teška je zadaća. Morebit je i nekomu od svećenikov teško, prodikovati za nje. Mučeničtvo je, pred svim, dar svidočenja vjere u hipcu izrazitoga protivljenja.

Ta vjera je u tom hipcu svecu dar, koga on ne zadržava za sebe, nego pokazuje drugim primjer ljubavi u sredini kaosa mržnje, kakovu je pokazao sam Kristuš, kada je bio raspet na križu med dvimi razbojniki. Sličnu ljubav pokazala je i sveta Marija Goretti, jednostavna divojčica čiste duše, ku zazivamo u molitvi, da zadobenemo milosti oprošćenja i milosrdnosti.
 

Marija Goretti živila je u gradiću Corinaldo u Italiji. Bila je jedno od sedmero dice te obitelji, ka je imala svoje gospodarstvo, za ko se je skrbila i ko je bilo i zato, da obitelj ima svoj prihod. Nažalost, izgubili su ga i morali su se preseliti u gradić Nettuno u blizini Rima, kade su djelali na tudji gospodarstvi kot pomoćni djelači. Marija se je u to vrime skrbila za mladje brate i sestre. Da stvar bude još teža, preminuo je, kada je ona bila 9 ljet stara, nje otac od malarije. Dvi stvari vidimo odmah na početku, ke od osobe moru napraviti aldov ili mučenika. Vrijeda ću pojasniti razliku.
 

U životu Marije Goretti dva preduvjeti za zlostavljanje bili su: ekonomska nesigurnost obitelji, ka ih je činila u oči sugradjanov „manje vridnim“ od ostalih, ter smrt oca, hranitelja i branitelja obitelji. Ovo nije nek slatka hagiografska pričica, ka završava kakovom molitvicom, iako ju čuda puti željimo tako upakirati. Ovo je horor priča s nebeskim završetkom, ali ženska i egzistencijalna horor priča, ipak.

S ovimi dvimi otegnutimi okolnosti za vratom bilo je nek pitanje vrimena, kada će neki predatorski nastrojeni muž pokusiti, zlostavljati Mariju ili neku drugu njoj sličnu divojčicu (ili dičaka). Marijina obitelj živila je upravo zbog svoje životne sigurnosti s jednim takovim - Alessandrom Serenellijem. Alessandro je znao, da Marija čuda vrimena prebavi sama doma. Školovanje joj nije bilo moguće, ter je čuda vrimena doma, da obavi domaće posle. Majka čuda puti nije bila doma. I on je imao zaran svoj križ - njemu je, pak, majka bila mentalno betežna, brat isto a otac je bio alkoholičar. U takovom okruženju je Alessandro počeo izrastati u muža, ki je zlostavljanje, alkoholizam i izostanak doktorske skrbi u slučaju mentalnoga betega držao normalnim.

Morebit su i svi tako djelali. Mučali o alkoholizmu, mučali o mentalni betegi, mučali o maltretiranju u obitelji, mučali, na poslidnje, i jednom od najgorjih oblikov zlostavljanja, seksualnomu zlostavljanju diteta. Ar, ne zaboravimo, kada je Alessandro pokusio napastovati, zapeljati Mariju, ona je bila dvanajst ljet stara, ali ipak nek dite. I to nije bio prvi put, da joj je prišao prez nje pristanka ili povoda na ta način. Da, moramo razumiti i njega. Vrlo vjerojatno nije imao koga, da ga poduči, kako se ponašati prema divojkam, vrlo vjerojatno ju je držao jednom od korisnih „stvari“ u domaćinstvu, ka pruža i takovu uslugu. Nije imao razumivanja, da je žena živa duša, ka ima svoje želje, potriboće i uvjerenja, ter joj je prišao, namjeravajući nju seksualno iskoristiti zapeljanjem. Odupirala mu se je, kot i mnogo puta prije. Da, zato ča joj je bila dana kripost vjere, kom je ispravno razlikovala ono, „ča je Bogu ugodno djelo od onoga, ča nije“. I ne triba čuda razmišljati o tom, ča je to: ono, ča nije ugodno Bogu, nije ni nam, barem se svenek tako pokaže na kraju. Ali odupirala mu se je i zato, ča je odbijala, postati nečijim predmetom zadovoljenja ili maltretiranja. Onda joj je Alessandro, razjadan i srdit, kada nju ne more imati, zadao četrnaest ubodov nožem. Navodno dokle je ta grozan čin durao, Marija je molila za njega, da mu bude oprošćeno.
 

Ovo, ča smo dosada čuli, priča je o Mariji Goretti - aldovu. U bolnici, po dugoj operaciji, kada je bilo jasno, da neće preživiti, rodila se je Marija Goretti - svidokinja. Božjoj pravičnosti i milosrdnosti.

Na smrtnoj stelji, dokle je još bila pri svisti, molila je za počinitelja, da mu bude oprošćeno ter da se jednoga dana vidu u raju. Ovde se shranja jedan upozoravajući detalj za sve nas: ljudi, ki su nas zbantovali, mogli bi jednoga dana završiti s nami u raju, željimo li to? Razumimo li raj ispravno kot potpuno pridruživanje Bogu, u zajedničtvu s Jezušem Kristušem, po Duhu Svetom? Željimo li, da se spasi, ča je moguće već duš, ako ne i sve? Molimo li za to? Da bi izvršili do herojstva, ne moramo učiniti ča osebujnoga. Ne moramo morebit ni pojti van iz svoje sobe, nego u tišini srca zamoliti Boga, da oprosti drugim, ki su nas zbantovali i da mi svenek nanovič njim oprostimo. Morebit nam sakramenat spovidi more pomoći, da razložimo komu, ča triba biti oprošćeno, ili kakov duhovni razgovor. Marija je to sigurno znala. Ali nije mučala na nasilje. Pri dolasku inspektora policije, prokazala je počinitelja. Nije se bojala, da će nad njim biti izvršena ovozemaljska pravičnost. Tako i mi ne smimo na nasilje, ko smo proživili, mučati, ar: 1.) u nami onda raste ogorčenost i 2.) druga osoba nima priliku, da se pokaje za ono, ča je učinila.
 

Alessandro je odsudjen na 30 ljet zatvora zbog pokušaja silovanja i ubojstva Marije Goretti. Na početku je on bio ta ogorčeni, neskrušeni, neraskajani zatvorenik, odbijajući suočiti se s čini, za ke služi kaštigu. Dokle nije sanjao jedan san: u snu Marija ga je pohodila i dala mu dvi lilije. Te lilije bile su znak čistoće nje srca i nje oprošćenja, ko je postalo Božje oprošćenje. Ali kada ih je kanio primiti u ruke, lilije su se pretvorile u prah. Alessandro se je probudio potresen, znajući, da ako ne prosi Božje oprošćenje (ko po Mariji jur ima), i ne oprosti sebi, neće dospiti u raj. Od toga hipca dalje, mrzovoljni i ogorčeni zatvorenik postao je slobodan človik i prije nego je nogom koracao van iz zatvora.
 

Kada je zaistinu otpušćen po 27 ljeti služenja kaštige, pohodio je još živu Marijinu majku Assuntu i prosio nje oprošćenje. Ali ona je jur prošla svetačkimi stupalinami svoje kćere - dočekala ga je s pripravnim oprošćenjem. Skupa su prošli na svetu mašu i primili svetu pričest. I opet moram upozoriti na jednu stvar ovde: to nije epilog sa svete sličice, slatkasta priča sa srićnim krajem. Gdo zna, koliko je borbe sa sobom, želje za oprošćenjem, neprospavanih noći, molitve, spovidi i žalovanja ta majka prošla, prije nego je došla do te točke, da kćerinoga umornika more dočekati s raširenimi rukami.
 

Majka i Alessandro Serenelli skupa su sudjelovali pri nje kanonizaciji. A on je probavio život kot franjevački brat trećoredac, obradjujući samostanske vrte, nek blijedu sliku onoga vrta, u kom će se jednoč sastati s Gospodinom, kada dojde u raj.

Slika: Pixabay